Ђу̑рђев да̑н, m.der Georgi-Tag, festus dies S. Georgii. На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати. Мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући омаје (да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селена брати нити мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и задјене за појас, или (дјевојке и младе) за ђердан. Гдјекоји се на Ђурђев дан љуљају о дријену, да би били здрави као дријен. А гдјекоји се ваљају по зеленој шеници. Многи Срби, особито к истоку, прије Ђурђева дне не једу јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа да закоље јагње. Приповиједа се да овај обичај и Турци држе. Око Тимока сваки домаћин дотјера на Ђурђев дан к цркви по мушко јагње, и ондје му на сваки рог прилијепи по воштану свјећицу, па поп послије летурђије изиђе међу јагањце, којима се онда свијеће на розима запале, те им чати молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће, те купи коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина у коме селу, сваки испече по јагње, и донесе га на оно мјесто гдје ће ручати, по том зађе поп те од свакога јагњета одсијече плећку, и метне је у врећу, која се за њим носи; што од онијех плећака он код куће са женом и с дјецом не може појести, оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев дан избаце пушку преко стоке, да би им стока напредовала. У Боц и се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу, па једна од ове двије запита ону трећу: „куда ћеш?“ А она одговори: „Идем на воду, да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ Онда она запита ону што носи просо: „Шта ти је у руци?“ А она јој одговори: „Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ По том упита ону што има грабову гранчицу шта јој је у њедрима, а она јој одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ На Ђурђев дан не ваља спавати (да не боли глава); ако ли ко спава, а он треба на Марков дан (25. Априла) да одспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу да ће бити товар жита оне године; cf.грмљети. Ђурђев данак ајдучки састанак.